Stari zapisi o Paracinu
Prvi put naselje Paracin pominje se u povelji kneza Lazara
pisanoj u XIV veku, najverovatnije 1375 godine. Ovom
poveljom on daruje manastiru Lavri sv. Atanasija sela u
Petruškoj oblasti i trg »Trg Paracinov brod«. Paracin se
kao selo sa trgom pominje i u drugoj povelji iz XIV veka,
monarhinje Evgenije. Pretpostavlja se da je dobio po
brodu-prelazu preko vode, najverovatnije Crnice.
O tadašnjoj velicini Crnice ukazuje i Evlija Celebija u svojim
beleškama u kojim piše da se konjem ne da lako prebroditi.Ako je Crnica u XVII veku bila toliko velika, sasvim je
moguce da je u XIV veku bila još šira i dublja, tako da
se samo na pojedinim mestima mogla preci. U poveljama
iz XV veka Paracin se više ne pominje kao selo sa trgom
vec kao »trg Paracin sa pancurom«, što kazuje na njegov
rast i razvitak.Po nekim izvorima, kao i po narodnom predanju, Paracin
nije dobio ime po prelazu preko reke, vec po vlastelinu
koji se zvao Parakin. Kao dokaz ovoj pretpostavci navodi
se Paracin kao muško ime, istina dosta retko, koje nalazimo
i u recniku Vuka Stefanovica Karadzica.U beleškama putopisa, narocito kod Jovana Becek, Stefana
Gerlaha, Andrije Volfa, Melhiora Bezolda i Evlije Celebije,
koji ovom krajem prolaze u XVI i XVII veku, zapaza se da
je Paracin od »sela sa trgom« kako se pominje u starijim
poveljama, prerastao u »lepu varoš, odnosno varošicu«.Najpotpunije podatke o Paracinu tog vremena ostavio nam
je Evlija Celebija koji je 1661. Godine proputovao kroz Srbiju.
On opisuje Paracin kao »jaku tvrdjavicu na reci Crnici«.
U njoj je bilo stacionirano oko 40 turskih vojnika, koji su bili
veoma potrebni, po kazivanju ovog, turskog geografa i putopisca,
»na ovom velikom drumu gde krstare okoreli hajduci-ustanici«.Paracin je u vreme austrougarske vladavine u Srbiji 1717. Godine
bio sediste resavskog dištriga-sreza. Tada je i dzamija, koju je
podigla ovde majka Sulejmana Velicanstvenog, bila pretvorila u crkvu.
Potvrda da je Paracin u XVII veku, a i ranije, bio vece mesto-naselje,
treba videti i cinjenicu da su samo veca mesta imala trg na kome se
vršila razmena dobara. Nesumnjiv razlog je i veoma povoljan
geografski polozaj grada, koji je oduvek lezao na velikim i za
tadašnja vremena veoma vaznim saobracajnicama.